thirstydog1

uvek se može više gluposti prećutati nego mudrosti reći -  tito je to rekao, isto tako se više gluposti može uraditi radeći nego ne radeći. ako je neko zao, teši se što je lenj. ako je zao ali lenj, jel se kaže lenj ili len.? ako je zao ali lenj, hjao. ako je zao i vredan, to je. može li lenj čovek biti dobar ?  ako si zao a radan, teši se što nisi lenj, jer zao a lenj je baš smešno. zato se zao a lenj često smeje. a vredan uvek namrgođen nešto.

zaostali dugovi

kamatne stope

praškovi za veš

i pući će mi bešika

priča bez priče, ispisana pod prinudom - ajde sad piši, odmah ! a jedva da uspem da zavežem pertle, ili operem zube, bar da se umijem, eto već je noć. kažem legao sam spavati u pola pet, pa šta si radio celu noć ?  pa nemam pojma šta sam radio, šta može da se uradi, dva treptaja i svanulo je, zora bledi. na poslu sam u sedam i čudno mi da tih osam sati stane u dan, ali stane jbmm. sve se ubrzava a ja odlazim drugoj krajnosti. godina prođe

                                                                                  dan još brže

                                                                                  nisam

    tamo                                                                     ni

                                                                                                       tu

                                                                                   tonemo

da prosto nestanem, implodiram, eksplodiram i saspem se u najsitnije čestice i da me raspe vetar. izgleda mi bolje nego da mrcvare moj leš. ali, već koliko sutra, ne zvao se ja, a i ne zovem se.

hteo sam juče nešto da pišem ovde, imao sam i naslov - svi putevi zatvoreni i sve je porušeno. ako to nekome znači bedak, njegov problem, meni je to potpuno normalno i pomalo radosno. i juče i danas, još uvek. uvek kažem da sam umoran, jer jesam. tako da mi treba dva dana spavanja i deset dana izležavanja, da bih, po mojoj proceni, bilo šta. ne preporučujem se nikome za prijateljstvo, nikome za druženje. ako me neko treba, neka me pronađe, ako je težak bolje da ne dolazi. e, da, juče me mrzilo da pišem, a bez piva nisam mogo ni da pišam. a kad kucam po tastaturi ubacujem reči psovke, jer bih tako i pričao, a pišem eto tako. ako nisi težak, a to podrazumeva svašta, možeš i da ćutiš, a još je bolje da pričaš, može i teške priče ali da ne mračiš, da nadjačaš moju tišinu. a onih dana kad pričam, voleo bih, ili bih volio, ne znam ni sam, da mi se ne upada stalno u reč jer popizdiću, i pizdim, od takve vrste brbljivaca, od čega li su takvi sazdani. ne šaljem rikvestove, ne pišem komentare po tuđim blogovima, nemam šta ni da oduzmem ni da dodam. nekad kažem kakvu glupost, ako te to nervira bolje ostani gde si, a ja ću ostati gde sam. nekad mi mozak jednostavno stane. gde sam? nemoj da dolaziš zlonameran, nemoj da si ljubomoran, pakostan, sitan, a bilo bi dobro i da se pomalo zajebavaš, jer se uvek zajebavam, makar malo. problem je što ovo niko neće pročitati od onih na koje se ovo odnosi. jer blog je lagan. npr. fejsbuk je teži, meni nezdravom. nije problem, nema problema. i nemoj da si težak, jer koji je takvima kurac. jer ni danas, jer radim od dva, neću spavati bar do deset i izgleda ni danas neću dati otkaz.

ima naslova.

   Hvala nebu što je malo ohladilo. Kada mnogo prži hoću da idem na kupanje, dok pola mene neće. Kupanje je ispijanje piva na plaži dok se drugi kupaju. i neću da idem bajsom.

   A malo toga ima da se radi u takvim danima, uostalom u svim danima, u ovakvim mestima, naročito kad se pređe trideset. Ima ovde još nekih stanara i svi su ludi. I tesno je.

    Samo me loto može spasiti. Ne igram loto.

   Bilo je dana, baš nedavno, rekao sam – samo me čudo može spasiti. Pokušavao sam da prespavam. Tada je bilo malo zahladilo, pa sam se  pokrio ćebetom. preko neba se navukle sive, limene ploče, pa rekoh malo da odspavam. I spavao sam. Ali sam se i budio. I nije bilo nijedne misli, niti volje, samo nekakav miris čelika i ukus čelika u ustima i pomislio bih – samo me čudo može spasiti - i opet  zaspao. Vazduh je bio pun bola. Ekstremne situacije.

   Okolnosti se nisu promenile, ali kad me kogod upita kako sam, ja kažem dobro, a stvarno to i mislim. Mislim, zabole me. E, to je čudo. Nekad me prže, a nekad lede. Bogovi. Hoću biti čelik.

ovaj preko radi li radi. dernja se motorna testera, drndaju kamioni, pa onda viljuškari, a sunce prži li prži. otkad se doselio samo pravi sranja,nekad ne možeš sopstvene misli da čuješ od buke. ne može pošteno lenj čovek da se odmori. u redu, ali on samo radi drndajuće poslove. tu se mora čuti kako se nešto prolama, odranja, testeriše motornom testerom, nikad testerom bez motora, kako se otkida, čupa, struže, grebe ko noktom po limu, ako ništa, bar će urlati na ženu. ženu mu. nekad u sasvim dobrom raspoloženju pusti da trešti užasna muzika. nekad mu dođe kum. taj kad se napije, a napije se često, pretpostavljam neke rakije, počne o politici, iz ugla jednog simpatizera srs-a. iz ugla nekog mračnog ugla sjebanog mozga pojedenog rakijom i opšte nekulture i neobrazovanja. a kad mu se dragi kum, a kum je na zemlji ono što je na nebu bog, naroguši na kumu, on izađe malo sa kumom na ulicu, ispred kapije pa joj nešto neartikulisano trabunja, a kuma ga značajno gleda i zajedno pretresaju nastale prilike u porodici i društvu. kuma je žena medved, prilično lukav, a muž je dva medveda. turiraju se zahrđali kamioni, turiraju se raspadnuti automobili, nekad u ponoć, nekad malo kasnije. u redu, ali on ne zna šta da radi kad neradi, tako da stalno radi, a to je sve razvaljivanje, odvaljivanje i rrrooaarrr. evo su se utišali, izgleda da će na ručak. jednom je rekao ženi - jebo te tvoj ručak, te jebo, đubre jedno! valjda mu je previše tišine kad je ručak. a ja ću u šetnju, i to vožnju, biciklom.